Brendovi su svojevrsni čuvari tradicije. Piroćanci svoje brendove pažljivo neguju i ljubomorno čuvaju. Uostalom ima li nekog ko nije čuo za: pirotski ćilim, pirotsku peglanu kobasicu, pirotski kačakavalj i pirotsku grnčariju?

PIROTSKI  ĆILIM

Pirotsko ćilimarstvo, sa liste nematerijalne kulturne baštine Srbije, deo je etnografske turističke vrednosti i  jedan je od najznačajneg dela kulturne baštine Pirota. Domaća radinost i zanati  imaju dugu, bogatu i raznovrsnu tradiciju. Značaj pojedinih zanata i broj zanata vremenom se menjao, dok su se jedni pojavljivali i razvijali, drugi su doživljavali transformaciju ili gubili.  Jedan od  zanata koji  se očuvao do današnjeg dan je svakako ćilimarstvo. Pored mnogobrojnih studija o pirotskom ćilimu nisu još uvek utvrđeni njegovi počeci. Neki smatraju da je došao sa istoka, drugi da je bio tu i pre Turaka, dok neki smatraju da je autohton. Postoje više razloga da se ćilimarstvo baš ovde razvije na takav način. Pre svega zbog razvijenog stočarstva, odnosno ovčarstva, na Staroj planini i izrazite trgovačke funkcije Pirota u srednjem veku. S obzirom na sve ove činjenice  za pirotski ćilim se može reći da je jedinstven. Njegova unikatnost i originalnost ogleda se u kvalitetu i trajnosti, šarama i bojama kao i razboju na kome je izrađen.

Ornamenti, njihov oblik i boja čine pirotski ćilim prepoznatljivim svuda u svetu. Na pirotskom ćilimu dominiraju geometrijski motivi , a jedan od najčešćih  je romb-ornament sa praistorijskom tradicijom koji se javlja i na keramici, metalu i bronzi. Kada bi ste upitali neku od  ćilimarki u Pirotu šta je to najvažnije za kvalitet ćilima dobili bi ste svuda isti odgovor - vuna. Smatra se da je jedino vuna  staroplaninskih ovaca pogodna za izradu pirotskog ćilima. Ranije se bojilo prirodnim bojama ali u novije vreme počele su da se koriste animiske gotove boje. Na pirotskom ćilimu preovlađuje crvena boja u više nijansi - od svetlo-crvene do boje trule višnje. Od juna 2003. godine pirotski ćilim kao proizvod zaštićen je od strane Zavoda za intelektualnu svojinu a na osnovu Zakona o geografskim oznakama porekla.

PIROTSKA PEGLANA KOBASICA

Nesvakidašnji  i jedinstveni specijalitet pirotskog kraja koji  je deo lokalnog identiteta i ponos Piroćanaca. Peglana kobasica ima dugu tradiciju izrade, smatra se da potiče još iz vremena turske vladavine ovim prostorima. Specifičnost ovog delikatesa ogleda se u načinu izrade i kvalitetu sastojaka, koji se koriste za njegovu izradu. Čitav proizvodni proces se odvija ručno, od punjenja  do „peglanja „ proizvoda, što i čini njegovu jedinstvenost. Za izradu pirotske peglane kobasice koriste se najkvalitetnije vrste mesa - juneće, kozije i ovčje meso , takozvana posna mesa kao i začini koje svaki majstor dodaje po svom ukusu i sostvenoj recepturi. Ono što je izdvaja je činjenica da se za njenu izradu ne koristi svinjsko meso, a proces sušenja se odvija na prirodnoj cirkulaciji vazduha (promaji). Peglana kobasica ima oblik potkovice, a period izrade je, zavisno od vremenskih uslova novembar i decembar mesec. Piroćanci su organizovali i  Sajam pirotske peglane kobasice, koji okuplja veliki broj izlagača ovog specijaleta. Ovaj događaj zna da poseti i preko 15000 ljudi, a održava se u poslednjeg vikenda u januaru mesecu u Sportskoj dvorani  Kej u Pirotu.

PIROTSKI KAČKAVALJ

Stanovnici staroplaninskih sela su izradu pirotskog kačkavalja naučili od Crnovunaca, odnosno Karakačana, koji su između 17. i 19. veka živeli na Staroj planini. Na staroplaninskim pašnjacima napasala su se velika stada ovaca, koza i konja. Nekada su se sirile velike  količine sira koji se izvozio u Carigrad i Jedrene.  Početak proizvodnje kačkavalja započinje sedamdesetih godina XIX veka. Karakteristika kačkavalja je bogatstvo i specifičnost ukusa koji se dobija ručnim procesom izrade. U početku je kačkavalj izrađivan isključivo od ovčijeg mleka da bi se tek kasnije pravio i od kravljeg mleka ili mešanog (takozvani mešanac). Izrada kačkavalja ima tri faze: izradu baskije, prevodjenje baskije u kačkavalj i na kraju sušenje i zrenje od minimum 8 nedelja. Punoća ukusa ovog  pirotskog brenda potiče od mleka ovog geografskog područja koje je bogato najkvalitetnijom travom i mirisnim biljem Stare planine. Najstariji pisani podaci o izradi kačkavalja na Staroj planini datiraju s početka 18. veka. Potražnja za ovim proizvodom dovela je do porasta proizvodnje, pa je početkom 20.veka bilo oko 20 trgovaca-izvoznika kačkavalja. Danas se proizvodnjom ovog pirotskog specijaliteta bavi Mlekarska škola Dr.Obren Pejić iz Pirota, kao i nekoliko manjih proizvođača. U poslednje vreme uz pirotski kačkavalj jedan od popularnijih predproizvoda kačkavalja je I đubek. Nekoliko godina unazad zaživeo je i Festival sira i kačkavalja koji okuplja veliki broj izlagača mlečnih proizvoda iz čitave Srbije. Održava se u septembru, u parku srpske srednjevekovne tvrđave Kale - Momčilov grad.

PIROTSKA GRNČARIJA 

Narodno tradicionalno grnčarstvo na ovim prostorima bilo je pod raznim uticajima sa strane. Pirot je bio centar grnčarskog zanata u Srbiji. Sredinom XIX veka imao je čak 40 grnčarskih radionica. Već krajem XIX veka značaj grnčarstva opada, pa se broj grnčarskih radionica smanjio na 32 radionice. 

U Pirotu su grnčari izrađivali svoje predmete na nožnom kolu. Osnovna sirovina za proizvodnju posuda je glina. Predmeti su pečeni u specijalnim "vurnjama".  Proizvodilo se preko 70 vrsta sudova različitog oblika i namene. Grne po kome je zanat dobio ime korišćen je za kuvanje jela na otvorenom ognjištu. Osim grneta za serviranje jela koristila se đuvečarka, lonče za kiselo mleko, grnajče i slično. Predmeti kultnog karaktera, kandila, izrađivani su s osobitom pažnjom. Pravili su još posude za svetu vodicu- takozvana "panica za vodosvećenje" i svećnjake, kao i predmete koji su se koristili u domaćinstvu (levak, poklopac za kazan, pojilo za živinu) i za ličnu upotrebu (dečije igračke, pištaljke, lule).

Svi ovi predmeti odlikuju se skladnim bojama (žuta, zelena, mrka) i ukrašavani su raznim vrstama ukrasa: urezivanjem krugova, cik-cak linija, lozica, nalepljivanjem ukrasa apliciranim rozetama, vegetabilnim i zmijolikim ukrasima, crtanim cvetovima i drugim motivima. Pirotska tradicionalna grnčarija je osim u Srbiji, veoma poznata i u Evropi.