Prostire se u okviru latiničnog slova S u dužini od 32 km. Na severu okružena planinom Jelicom, na istoku Kopaonikom, Čemernom, Radočelom, na zapadu Javorom, na jugu Zlatiborom, Javornikom i visoravni Pešter. Ograničena je dolinom Ibra na istoku, Raške i Ljudske reke na jugu, Moravice na zapadu i središnim delom doline Studenice na severu i severozapadu.

Svojim lepotama je skoro nenadmašna i na svakom koraku putniku priredi iznenadjenje. Svako ko je poseti divi se njenim skoro neprohodnim šumama, bujnim pašnjacima, čestim i čistim izvorima, stanovnicima, njihovim naravima, govoru, nošnji i drugim lepotama i retkostima. Da bi bar malo upoznao Goliju putniku je potrebno da danima krstari visovima ove planinske lepotice. I kada se odmaknemo u pravcu Kopaonika, Peštera ili u pravcu Dragačeva- Golija se vidi, izdižući se ponosno iznad ostalih starovlaških planina, kao ostrvo na ustalasalom moru. Golija je u obliku potkovice i prostire se izmedju Ibra, Moravice, Peštera i Radočela. Goliju možeš istraživati čitav život, a ona će uvek ostaviti neku tajnu za sebe.

Najviši vrh Golije je Jankov kamen (1833 metara nadmorske visine), a onda slede: Bojovo brdo (1748 m), Pašina česma (1725 m), Radulovac (1725 m), i Odvraćenica (1674 m).

Puna je izvora čiste i zdrave vode, koji u početku budu manji potoci i svojim spajanjem čine reke koje su inače bogate raznovrsnom ribom: potočnom pastrmkom, lipenom, krkušom, jošankom… .Na Goliji se nalaze izvorišta Moravice i Studenice.

Na putu Kumanica – Bele Vode u gustoj četinarskoj šumi se nalazi Tičar jezero (1492 m) za koje su vezane mnoge legende. Zovu ga još i Dajićko i Svatovsko jezero. U osnovi je trouglasto i okruženo je četinarskom šumom. Dugo je 10-15 m. Ranije je bilo mnogo veće i oticalo je u reku Pakašnicu. Jezero je obrazovano od atmosferskih voda i jezerska voda je vremenom rastvarala stene na svom dnu, tako da se basen jezera udubljivao dok nije dopro do izdana odakle i danas dobija vodu i tako se održava. Valja pomenuti i jezero “Nebeska suza” na Okruglici (1495 m. n.v.) koje se pojavilo posle jednog zemljotresa u Rumuniji 70-tih. godina prošlog veka, i dva jezera ispod Crepuljnika (veliko i malo). Veliko jezero je potpuno zaraslo u tresavsku vegetaciju dok u malom ima vode i koja nose naziv “Košaninova jezera”.

Golija je prebogata šumom i pravo je carstvo planinskog javora, tako da u nekim delovima možemo naći stabla visoka i do 40 metara. Planinu u rano proleće opsedaju skupljači lekovitog bilja koga u Goliji ima više od 100 vrsta.

Golijom danas krstare lovci na vukove, lisice, divlje svin- je, medvede, jazavce, jelene, zečeve. Zbog prisustva 95 vrsta ptica Golija je jedan od veoma važnih planinskih ornitoloških evropskih centara. Njihovo prisustvo u različitim tipovima staništa, pokazuje koliko je raznovrstan svet ptica.

Za razliku od naših drugih planina, lepota Golije je i u tome što na njenim livadama, koje su stolećima košene, nema ni kamička, tako da je puna prirodnih staza za skijanje kojima nedostaju samo dobri ski-liftovi i utaban sneg. Doduše postoji jedan ski-lift dug 600 metara, bez pratećih objekata koji prate zimske sportove koji su neophodni na ovoj planinskoj lepotici sa najviše snežnih dana.

Jedan od znamenitih spomenika kulture koji se može posetiti na podnožju planine Golije je i "Rimski most" koji je udaljen od Ivanjice 17 km, i veruje se da je iz doba Nemanjića, iako nosi naziv Rimski most. Jednolučni je most dužine 14 metara i širine 2,40 metara –obnovljen i konzerviran. Inače, na Goliji se mogu sresti razni spomenici i manastiri koji potiču još sa kraja XII i početka XIII veka kao što je crkva sv. Preobraženja u Pridvorici.U selu Gradac nalazi se "Gradački krst" neuobičajeno velikih dimenzija na kome su ranohrišćanski simboli i slova ispisana 1662. godine. Na Goliji se nalazi i crkva u selu Ostatija i udaljena je od Ivanjice 46 km. Podignuta je u vreme Nemanjića i posvećena je Bezmitnim vračevima Kuzmanu i Damnjanu.